Hijaluronska kiselina se prirodno stvara u organizmu, te ulazi u sastav vezivnog tkiva zajedno sa kolagenom i elastinom. U kojoj hrani se nalazi hijaluronska kiselina?
Hijaluronska kiselina je važan dio hrskavica i pretežno je prisutna u očima i zglobovima.
Iako je danas najpoznatija po upotrebi u kozmetici, to je multifunkcionalna komponenta, neophodna za pravilan rast i funkcioniranje organizma. Kod raznih oblika oboljenja zglobova preporučuje se upotreba hijaluronske kiseline. Hrana bogata hijaluronskom kiselinom pomaže u jačanju vezivnog tkiva oko zglobova i hrskavica, pa se koristi kod raznih oblika artritisa.
Hijaluronska kiselina u hrani
Hijaluronska kiselina hidrira kožu i omogućava brže zarastanje rana. Ima efekt protiv bora i u očuvanju mladalačkog izgleda kože.
Koja hrana sadrži hijaluronsku kiselinu? Hijaluronska kiselina najviše je zastupljena u hrani životinjskog podrijetla.
Najveći izvor hijaluronske kiseline u ishrani su životinjski dijelovi koji sadrže puno hijaluronske kiseline, a to su kožica, hrskavica i zglobovi. Juhe od kostiju i kožica pilića sadrže veliku količinu komponenti vezivnog tkiva, kolagena i elastina. Dakle, sljedeći put kad budete kuhali pileću juhu, znajte da ćete organizmu osigurati hijaluronsku kiselinu.
Pileća juha se primjenjuje i u liječenju prehlade i gripe, a jedno od objašnjenja o njenom djelovanju je da upravo hijaluronska kiselina omogućava stvaranje barijere kroz koju virusi i bakterije ne mogu prodrijeti u organizam.
Što je važno za stvaranje hijaluronske kiseline u organizmu? Vitamin C je neophodan za sintezu kolagena, koji je glavna komponenta vezivnih tkiva. Zbog toga je važno, za stabilne zglobove, tetive, ligamente, kao i za čvrstu kožu, unijeti dovoljno vitamina C. Pronaći ćete ga u paprikama, paradajzu, kupusu, karfiolu…
Magnezij je neophodan za stvaranje hijaluronske kiseline. Smatra se da ishrana siromašna magnezijem može biti povezana sa sniženom razinom hijaluronske kiseline. Da vašem organizmu ne bi nedostajalo magnezija, upotrebljavajte puno zelenog povrća, kao što su špinat, brokulice, kupus, grašak… Klorofil je pigment koji daje zelenu boju biljkama, a magnezij je sastavni dio klorofila, pa sve što je zelene boje sadrži i magnezij. Voće bogato magnezijem su jabuke, banane, jagode, kruške i mnoge druge.
Cink je također povezan sa smanjenom razinom hijaluronske kiseline. Cink se u organizmu koristi za razne procese, a ima ga u sjemenu bundeve, krumpiru, kikirikiju, grahu i u mesu.
Naveli smo vam dosta dobrih savjeta kako možete ishranom povećati unos hijalurosnke kiseline, ako želite jake zglobove i potporne strukture oko zglobova ili ako želite zdravu, čvrstu kožu. Uvijek je najbolje organizam snabdjeti dovoljnom količinom „gradivnog materijala“, da može da izgradi sve potrebne strukture na pravi način. A tako se dolazi do optimalnog zdravlja.
